Brisel je glavni grad Belgije, sedište belgijske kraljevske porodice i prestonica Evropske Unije. Ovaj veoma mali grad ne privlači horde turista kao Briž i Gent, jer je on glavni ekonomski i edukacijski centar države, pa ćete u njemu sretati više zauzetih poslovnih ljudi, nego opuštenih turista. Međutim, ovde možete steći pravi utisak svakodnevnog života u Belgiji, posetiti fantastične restorane, kafiće, muzeje i galerije, mnoge primere gotičke i barokne arhitekture, zanimljiva mesta poput Atomijuma i, naravno, probati famozne belgijske čokolade. Naziv grada potiče od staroholandskih reči brus, što znači močvara, i sella, što znači dom, pa je doslovni prevod imena grada ,,dom u močvari”.

Prvo naselje na ovom mestu nastalo je oko 580. godine, kada je na adi u reci Zene izgrađena kapelica. Međutim, zvaničan datum osnivanja smešta se u 979. godinu kada su na ovom rečnom ostrvu nastala prva stalna utvrđenja. Zbog svog dobrog geografskog položaja na reci Zene, a uz to i u blizini mora, grad u srednjem veku postaje razvijeni trgovački centar. U 15. veku grad je postao prestonica Bungurdijske Holandije i od tada su se u njemu smenjivali vladari i kulture, dešavali mnogi prevrati, osvajanja i ratovi.

Ovaj region bio je pod uticajem Holadnije, Španije, Austrije, ali i Francuske, čija se vlast završila Napoleonovim porazom kod Vaterlua, koji se nalazi u blizini Brisela. 1815. godine Brisel je postao deo Holandskog Kraljevstva, ali već 1830. godine zbog razlika između dva dela države izbija revolucija i 1831. kralj Leopold I krunisan je za kralja nove države – kraljevine Belgije.

Za vreme Prvog i Drugog Svetskog rata grad je u velikoj meri razrušen jer je bio mesto važnih bitaka, ali ubrzo je obnovljen i od šezdesetih godina 20. veka počinje njegov uspon. Grad 1958. postaje sedište Evropske Ekonomske Zajednice, a 1967. i NATO pakta. Danas je Brisel grad u kojem živi najveći broj diplomata posle Njujorka.

ZNAMENITOSTI

Grand Markt

Grand Markt važi za jedan od najočuvanijih i najlepših trgova u Evropi. Ovaj trg se nalazi na UNESCO-voj listi svetske baštine. Ovde možete videti kuće gildi koje su izgrađene u 17. veku u baroknom stilu, takođe trgom dominira i arhitektura iz perioda gotike, francuskog stila Luja XIV.

Zgrada koja dominira trgom jeste Gradska kuća, koja je izgrađena davne 1402. godine i nalazi se na južnoj strani trga. Obavezno je obiđite i pogledajte njen predivni enterijer, oslikane tavanice i murale koje ilustruju istoriju grada Brisela. Nasuprot nje se nalazi Kraljevska kuća, poznatija još kao i Pekarski dom, jer je nekada na tom mestu bila pekara.

Od 1971. godine, svake druge godine u avgustu, ovaj trg bude prekriven tepihom cveća,što predstavlja pravu turističku atrakciju.

Grote Markt

Manneken Pis

Maneken Pis je mala bronzana statua, koja predstavlja dečaka koji urinira i jedan je od najpoznatijih simbola Brisela. Kažu da datira još iz 1388. godine, a današnji kip je izliven 1619. godine.

Jedna od legendi vezana ovaj kip jeste da je jedan dečak spasao grad od bombe kada je urinirao na fitilj i tako ga ugasio i upravo iz tog razloga u znak zahvalnosti je postavljen ovaj kip. Kip ovog dečaka ima i odeću za svaku priliku: odelo Deda Mraza, narodne nošnje iz zemalja širom sveta i jos dosta toga.

Godine 1985. je urađen i ženski kip Jeanneke Pis, ali je znatno manje poznata u odnosu na fontanu Maneken Pis.

Maneken Pis

Palata pravde

Jedan od simbola Brisela jeste i čuvena zgrada Palate Pravde, najveća i najvažnija zgrada suda u Belgiji, koja datira iz 19. veka. Prostire se na čak 26.000 m². Zlatna kupola je visoka 104 metara. Palata je sagrađena na vrhu brda iznad Brisela, odakle se pruža fantastičan pogled na grad.

Palata Pravde

Katedrala Svetog Mikiela

Ova gotička katerada je posvećena svecu zaštitniku Brisela. Izgradnja je počela još u 13. veku, a završena je tek u 15. veku. Ukoliko posetite Brisel, nemoj propustiti da posetite ovu katedralu čija fasada sa dva, a čak 69 metra visoka tornja ima impresivnu unutrašnjost.

Atomijum

Atomijum je struktura od čelika i aluminijuma, predstavlja molekul gvožđa uvećan 165 miliona puta. Izgrađena je 1958. godine za Svetsku izložbu u Briselu. Posetioci mogu posetiti i njenu unutrašnjost. Lift vas može odvesti i do najviše kugle, gde se nalazi restoran i odakle se pruža neverovatan pogled na grad. Atomijum je najposećenija atrakcija Brisela.

Atomijum

HRANA I PIĆE

Na mnoge aspekte života u Belgiji, pa tako i na belgijsku kuhinju, uticale su različite kulture, a posebno susedi Francuska, Holandija i Nemačka. Za hranu u Belgiji kaže se da ima kvantitet nemačke kuhinje, a kvalitet francuske. Gurmani će ovde uživati, jer ovo je vodeća država u Evropi po broju nagrađivanih restorana u odnosu na broj stanovnika.

Internacionalno je Belgijska kuhinja najpoznatija po čokoladama,  vaflima, pivu i pomfritu, za koga mnogi misle da je nastao u Francuskoj, ali su ga izmislili upravo Belgijanci. Takođe, hrana ovde nije toliko lepa i elegantno servirana kao u drugim državama, ali to je samo zato što se više pažnje posvećuje ukusu nego izgledu.

Pošto se u ovoj državi ravnopravno koriste francuski i holadnski, svako od jela ima nazive na oba jezika. Izdvojili smo neka od jela koja su najpopularnija među lokalcima, a i turistima i koja ne smete propustiti da probate ukoliko ste u Briselu.

• Moules-fites – dagnje koje se serviraju sa pomfritom, a tradicionalno se jedu tako što se prvo pojedu dagnje, a zatim pomfrit koji se umače u sos sa belim vinom.
• Stoemp – vrlo jednostavno belgijsko jelo. To je pire krompir u koji svaki kuvar dodaje različite začine i povrće, a služi se uglavnom uz kobasicu i pivo.
• Filet Americain – jako podseća na Tartar biftek, međutim sirova govedina sa različitim začinima, sosevima i povrćem, predstavlja mnogo više od toga.
• Kroketi – Belgijanci ih obožavaju i ne tretiraju ih kao prilog, već kao glavno jelo. Tradicionalni belgijski kroketi su punjeni krem sirom ili račićima i služe se sa salatom ili pomfritom.

Takođe, nemojte zaboraviti na belgijska piva, čokolade, vafle, a ni na Speculaas kolačiće.

Od restorana se ističu: Bon Bon, Le Bistro, Tonton Garby, L’atelier de willy.

MUZEJI I GALERIJE

 U Briselu postoji oko 90 muzeja, a najzanimljiviji su Muzej kakaa i čokolade, Muzej likovnih umetnosti, Muzej grada Brisela, Muzej stripa, Muzej moderne arhitekture, Muzej prirodnih nauka, Muzej muzičkih instrumenata.

Muzej čokolade

Čokolada je svojevrsno nacionalno blago Belgije, a ovaj muzej u Briselu, posetiocima će pružiti više od uživanja u ovoj poslastici. Muzej je smešten u nekadašnjoj fabrici čokolade, a u njegovom središtu je ‘čokoladno selo’ i u njemu stabla kakaovca i ostalih tropskih biljaka.

Posetioci će imati priliku da saznaju kako se bere kakao, prerađuje, ali i niz drugih zanimljivosti u vezi sa najpopularnijim slatkišom na svetu.

Muzej se prostire na 900 metara kvadratnih, radi svim danima osim ponedeljkom, ulaz košta osam evra, pet za decu, a ako se prijavite ranije, možete da učestvujete i u nekoj od čokoladnih radionica.

Čokolada je jedan od glavnih proizvoda Belgije. Ova mala članica EU proizvodi oko 172.000 tone čokolade godišnje.

Kockica čokolade

Muzej stripa

Ovo predivno zdanje sagrađeno je 1906. godine i osmislio ga je Viktor Horta. Ono je dom neverovatnom Centru stripa, posvećenom istoriji crtaća i stripova u zemlji koja nam je podarila Štrumpfove i Avanture Tintina. Postavke koje se stalno menjaju sadrže oko 200 originalnih stripova koje su nacrtali belgijski i francuski umetnici. U muzeju se mogu videti i kolekcije originalnih rukopisa, skica i vrlo maštovitih rekonstruisanih stripova Taličnog Toma i Tintina.

Kraljevski muzej lepih umetnosti

Belgijski kraljevski muzej lepih umetnosti je jedna od najvećih i najlepših umetničkih galerija na svetu. Ovaj muzej je nekada bio palata Karla V, vojvode od Lorene i prva izložba je ovde postavljena 1797. godine. Ova izložba je 1846. prebačena u novosagrađeni Kravljevski muzej. Kolekcija je podeljena u dva dela: u Muzej antičke umetnosti, sa kolekcijom starih flamaskih i holandski umetnika, i u Muzej modernih umetnosti gde se nalaze dela belgijskih slikara iz XIX I XX veka.

Iako Brisel nije velika atrakcija kao drugi belgijski gradovi, u ovom gradu ćete osetiti pravi belgijski način života, pogotovo kada su kafići i restorani u pitanju.

Zaokupiće vas na nekoliko dana sa svojim muzejima i galerijama svetske klase, kao i neobičnim zdanjima i ostacima starinske arhitekture. Kada vas oduševe gotski i barokni sjaj, nemojte zaboravite da probate čuvenu belgijsku čokoladu.